WeBible

1 - Тада узе народ земаљски Јоахаза сина Јосијина, и зацарише га мјесто оца његова у Јерусалиму.

2 - Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму.

3 - Јер га сврже цар Мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.

4 - И постави цар Мисирски Елијакама брата његова царем над Јудом и Јерусалимом, и предје му име Јоаким; а Јоахаза брата његова узе Нехаон и одведе га у Мисир.

5 - Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим.

6 - И дође на њ Навуходоносор цар Вавилонски, и свеза га у двоје вериге мједене и одведе га у Вавилон.

7 - И судове дома Господњега однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону.

8 - А остала дјела Јоакимова и гадове које је чинио, и што се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и зацари се на његово мјесто Јоахин син његов.

9 - Бијаше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом.

10 - И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњега, а царем постави Седекију брата његова над Јудом и Јерусалимом.

11 - Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму.

12 - И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих;

13 - Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га бјеше заклео Богом; и отврдну вратом својим и уприје се срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљеву.

14 - И сви главари између свештеника и народ гријешаше веома много по свијем гаднијем дјелима другијех народа, скврнећи дом Господњи, који бјеше осветио у Јерусалиму.

15 - И Господ Бог отаца њиховијех слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му бјеше жао народа његова и стана његова.

16 - А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за ријечи његове, и смијаху се пророцима његовијем, докле се не распали гњев Господњи на народ његов, те не би лијека.

17 - И доведе на њих цара Халдејскога, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни дјевојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке.

18 - И све судове дома Божијега, велике и мале, и благо дома Господњега и благо царево и кнезова његовијех, све однесе у Вавилон.

19 - И упалише дом Божји, и развалише зид Јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцјене закладе његове.

20 - И што их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовијем, докле не наста царство Персијско,

21 - Да се испуни ријеч Господња коју рече устима Јеремијинијем, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све вријеме докле бјеше пуста, докле се не наврши седамдесет година.

22 - Али прве године Кира цара Персијскога, да би се испунила ријеч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара Персијскога, те огласи по свему царству својему и расписа говорећи:

23 - Овако вели Кир цар Персијски: сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и он ми је заповједио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа његова? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде.